IMOart - Iskonice

Umro brez četeri osnovne

– E, dico – počela je učiteljica prvadiji prvog dana u školi – sad će se svaki od vas lipo imentovat, reć kad je rođen, koga ima kot kuće i za čega bi tijo izučit. Ajde ti! – uprla je prstom u prvog u prvoj klupi.
– Ja san imenon i bezimenon Kimani Nganga Maruge. Ne znan kad san rođen, ali iman godina dvi manje od osandeset; iman jedanestero žive dice, sedandeset dvoje unučadi i dvistotinjak praunučadi – jedno od njizi će mi dolazit na roditeljske sastanke.

Svemirska ćenipa

Ima ti oko vove zemaljske kugle sijaset satelita koji kruže. Ima ji toliko da će morat gori počet postavljat semavore da se mogu razminjivat, jer ako se počmu sudarat, pa počme padat gvozdena kiša, bi će belaja. Kažu da neki imaju take parate da te more lentrat i kad odeš iza busa sporadsebe - i tebe i ono što si ostavijo. Ali i joni mogu imat kakvu valinku, mogu se pokvarit.

BIOGRAFIJA Ledeno doba i nakon njega

Sve se zakompliciralo onog dana kada su Mercedes Dolores, tada moja moguća majka, i Carlos Dolores, moj otac koji to još nije bio, u „Mercedesu 350” na krivini produžili pravo. Ja sam se u to vrijeme nalazio u „Fetus Bank of Sydney” pod brojem CD 1034, bez imena, na -190°C, star minus četiri godine i tri mjeseca. Bilo je vraški hladno, ali sam se znojio pri pomisli kako su moji budući prsti u tuđoj sudbini i moja sudbina ubuduće u tuđim rukama.

(Br)ime

Žene su u gladnin godinam za divije zelje znale reć: Podriži mu žile, nadi mu ime, pa š njin u lonac. Nema ti zelja, birden travke, drveta, živine; sela, grada i države, brda, planine, drage, doline, ledine, ograde i njive, potoka i rike a da nema ime. Sve se imentuje, da ljudi znaju razlikovat. Nije isto kad kažeš, izaša san uz Brlošku i izaša san uz Vinjansku stranu – Brloška je strmija.

Obnovljivi izvori

Loptač Charlton Ville potplèntā igrača International Manchestera, a ovi, ko da je to jedvo dočeka, potetùla se i pane. Pa se počme privijat i kukat ko da mu ko klinove pod nokte zabija. Sad se vata za nogu, sad za glavu, pa za trbu, pa za leđa – ma zašto se got ujti, boli ga. Pa zašto se undan vata? I sudija ti lipo ćurlikne na ni ćukovac – penal!

Toja ni žabu zgazila ne bi!

Ne znan bi li Christina Pommerel zgazila mrava, ali žabu sigur ne bi.
Ona je – Križa a ne žaba – šover, i to avutobusa, pajdo. Ne znan kako je se vozat u prugi koju žensko vozi – baš ću probat jednon kad oden u Zagreb, čujen da tamo svaki drugi trajvan žensko vozi. Elem, Križa potrala prugu i aj aj kroz grad, jamila tišma i gužva, ne mereš ti vozit kako oćeš, nego pođi – stani, stani – pođi. I šta da ti duzenin, kasni ona već dvajest minuta, putnici žugaju i psuju. Dvajest nimački minuta ti je barem našizi sat vrimena; osin to-ga voden u nas moliš Boga da pruga ikako trgne pa taman da kasni pola dana.

Kralja Tomislava za precidnika!

Ima ljudi koji umru malo prija vrimena. Kliznu koji sat ili dan prija nego nego što jin se ostvari, kako no u knjigan piše, životni san. Pa se drugi okoriste tizin njijovin snom.
Jadni Donald Peters jednog je jutra napunijo sedandeset i devet godina i kupijo, ne jednu, nego dvi lutrije. Igra je puni šeset godina, ali nikad ništa. Zna je čovik reć, ako mi ikad išta izigra, kupi ći matrijal, platit zidara i skanatorit zavod u našemu mistu. Pa zašto baš to, čude se ljudi. Pa eto nek se cilo selo olakšava nad mojon srićon, reka je Doni.

Biluška o piscu

Ne sićan se ja baš koje je to godine bilo, ali je sigur bilo licen na Svetog Jozu Kupimišinara. Undan je udarijo kijamet i pušavica, da nisi moga oka otvorit; ako ne bi začepijo budžu na bravi, po noći ti vitar utra u kuću smet sniga. Bi će se i nebo pobunilo. Pa su ga na kršćenje odnili tek četvrti dan i slagali doli da je se rodijo kō jučer; ko bi od pusta baleka reka da je ditetu četeri dana a da nije kršćeno. Da je tako, ne daj Bože, umrlo, morali bi ga zakopat uza zid greblja. S vanjske strane. Kršćen je u kočerinskoj crkvi, onoj staroj, a ne u ovoj novoj na kojoj se Sveti Vrano do neba protega.
Završijo je nekakve škole i radi na privrimenon radu u Zagrebu.

Saltan

VI STE SKROZ-NASKROZ MANITI, AKO NE GLASATE ZA NAS!
DANAS JESMO, SUTRA NISMO, PRIKOSUTRA KO ZNA DI SMO!
NE OBEĆAJEMO MED I MLIKO NEGO LUČNICU I PURU!
EVO BRAĆE DVOSTRUKI REBARA, NEK UDARA KO SE DOGOVARA!
dOZNA se!
VEĆE PEMZIJE – MANJE TENZIJE!
STANITE, LJUDI! NEMOJTE SRAT!!

Kahvu mi, maco, ispeci

Da je kave makar malo prave,
Jer mi prga moje grlo trga.

E, lale moja, tako je se vaktile pivalo, kad je kave bilo ko tičijeg mlika. Ma bilo je nje, ali nije bilo para, a bila skupa ko žeženo zlato, i zvali smo je „prava“ kava. „Krive“ su bile prga, koja se pravila od poprženog ječma, i kašnje, kad smo se pogospodili – „divka“, što su je mlili u vabrici od nekakve cikorije.Prava se kava nije kupovala brez ljute muke i velike potribe. I kad bi se kupi šaka prave kave, sasipala bi se u pržanj ili šiš, pa bi se toji pržanj okrića i groška por otvorenog plamena; undan bi se ladila, pa u non albanskon mlinu mlila. Oko toga se pipalo i diverkoval s velikin opazon, da se ne bi, ne da Bog, koji trun kave prosujo. A zaključavala se su devet ćilita.

Nevina jalovica

Jedna cura, đava joj zna ime, poduzela se u Merici da će izučit visoke škole, pa joj nestalo para. Triba puno jaspre, pajdo moj, ako š postat, re' ćemo ti kazat, doktur, učitelj, derektur. Jedino brezplatno moreš izučit za pratra i za časne sestre. Ali nije ona pošla u časne – daleko o toga. Sve mislila - na jedno smislila: rastelalila priko intreneta da prodaje nevinost, biva, još je nije niko pozna, ko što Adam poznade Evu koja zače i rodi Kajina. Nije to oni iz Istre, jer on nema brata Abela.

Specijalne transakcije s đubrom i pršutom*

Pitan ja Antišu Maloga što su se tliko razblejali o toj vinancijskoj krizi, pa ne mereš od nje ni oka otvorit. Šta mu ga to dođe? On kaže, to je kad nestane para. Pa bolan što su počelu tek sad o tomu vavlijat; što se mene smatra, oduvik je tako. Undan ti je on meni vako rastomačijo: merička banka dadne čoviku recimo na priliku maraku kredita za kuću i kućište. Undan tu jednu maraku, koju više nema, prodadne drugoj banki, druga trećoj, onā nekakvu vondu i, duga priča, od jedne marke naprave ji trijest i sedan. Pa se trevi da u toj dugačkoj grotulji - u kojoj se više ne zna ni ko komu, ni ko koga, ko li lije u šuplje, ko li u prazno - negdi nešto pukne – i eto ti ga đavle.

More Articles …