Dnevnik očajnika

N O V I  D N E V N I K  O Č A J N I K A (15)

 E, dragi gledatelji, da meni nije mene, lako bih ja na zelenu granu, ne bi ona meni pukla ka i prošli put. Ali s ovakvim menom, nikad kraja, nema sriće; pa se stalno svađam sa Zakonitom, svađam se i s Mesićem Račmanom, i Linićem Pašalićem, i Sanaderom, i s pravosudnim organiziranim dilerima pravde... Svađam se s ukupnim informativnim programom. Ali najviše sa mnom, pred ogledalom, dok se brijem tupim žiletom, jer najprije Zakonita s njim obrije noge, gornje i donje pauzuhe, Blesi samo bradu, a tek onda ja dođem na red.

¤¤¤

I brijem se tako i plačem od boli, jer u tom trenu krvarim više za domovinu nego što su krvarili oni na položajima, koji su, čim je počelo krvarenje, odmah zauzeli položaje u prvim redovima poduzeća, gdje su jadni dobili hemeroide i invalidsku penziju i stan i dionice i sve. I onda se počnem svađat sa mnom: Majmune jedan, ovcu su napravili od tebe! - I sve tako...

¤¤¤

I tako se nekidan svađam i tučem glavom o zid, a uletila Zakonita, da jesam li poludija, oću li oštetit zid. A ja, da ovako se više ne može, ajde, spakirajte se, idemo ća, jedino izlaskom iz zemlje možemo izać iz krize. A oni gore su odavno već izašli, jer mi smo zemlja s najviše petih ortaka; svi su se osigurali po Švicarskim Otočjima, samo nama govore da se strpimo. A što se oni ne strpe, nego obavljaju verbalnu nuždu po nama, TeVe-izravno. Ma, sutra odlazimo.

¤¤¤

I napravili splav. Stavili krevet na dvije bačve, nešto dasaka i eto ga. Uputili se. Polaaako veslaj, ves-laj tiiii. Izlazimo iz krize morskim putem. A Zakonita, da di je više ta obalna straža, umorna je; i da lako je meni ležat na krevetu, dok ona i Blesi veslaju. Je li, a misliš da je lako bubnjat po ovoj teči i držat ritam – tam, tam, tam! Ajde, upri i ne buni se, jer ću te šakom u glavu, pa u Americi buš govorila da si perece papala, i da ti je to od njih.

¤¤¤

Onda je Blesi povikao: Kopnooo! Eno jeee! Amerikaaa!!! Jedan stari Amerikanac je lovio ribu, a mi počeli vikat: Viva Amerikanos! Ijos Kubaneros, jes pliz kubaniz! Zakonita, da tko zna hoće li nas primit. Ma kad primaju teroriste, di neće nas. Onda je starac i more rekao da šta se deremo, plašimo mu ribu. Pa, ovaj je naš! Prvi, pa odma naš iseljenik! A stari, da nije on naš, jer smo mi utekli iz ludnice, a on nije, a mislija je da ih samo vikendom puštaju. Niste baš pristojni, s obzirom da ste eto i ostarili u Americi. A on, da nije ostario u Americi nego na Šolti. A mi, da kojoj Šolti?! A ovoj ovdje.

¤¤¤

I vratili se trajektom sa Šolte doma kao slijepi putnici, pošto smo prethodno stavili poveze preko očiju. Propao nam politički azil. A je mi malo bilo čudno da smo tako brzo došli od Spljeta do Amerike. I eto, nema mi druge, nego pokušat opet na zelenu granu s konopom, možda ovaj puta ne pukne. Možda se i riješim ovoga mene, kojega više ne podnosim.

 

N O V I D N E V N I K O Č A J N I K A (16)

 

A, ljudi moji, koja luda kuća, koji ludi Sabor, koja luda Vlada, koja luda...ma vidi mene! A tija san reć, koja luda kuća je bila u mene. Najprije Zakonitu uvatila gripa i da ajbe, žda be zdizlo u nozu i brzima, evo mi i fibra. Ma, ništa ja tebe ne razumin. A ona, da glubane, vidiš da ne mogu govorid.

¤¤¤

Uto doša Blesi iz škole, da su ga potirali jer ima uši, i da ne dolazi dok ih ne odstrani. Zakonita s kauča, da goja je do zad nova diregdiva. Gago đe zlužad bredavanja bez užiju? Ja, da o direktivama se ne raspravlja, nisu učenici tu da misle nego da uče.

¤¤¤

A Blesi, da je li to mater čapala legionara. Ma koji legionar? Ima gripu i govori japanski. A on, da zašto joj ne nabavimo neki poljski lijek. Ma koji poljski lijek? A on, da je pročita na toaletnom krep dnevnom tisku u zahodu da Poljska ima najveći društveni dohodak. A može bit, pa šta, neš ti njih! A on, da ti Poljaci su čudo jedno, nisu bez razloga poznati širom svijeta poljski zahodi, poljski kreveti, poljske bolnice i poljske kućice, oni to stoljećima već izvoze. Eto, čak imaju i poljske miševe, a ka da sve to i mi nemamo...i...

¤¤¤

I zar ne možemo proizvesti naše, domaće zahode i bolnice i krevete, a i ti miševi, kako li su samo stigli iz Poljske? Bit će preko Češke i Mađarske. A ja, da nisu to kreveti i bolnice i miševi iz Poljske, već poljski kreveti i zahodi i miševi. A Zakonita, da gago nizu, zar zu možda iz Đežge... Pa...pa ovo je živi Kafka, ljudi moji! A Blesi, da koji Kafka, je li onaj iz Češke...ili je ono i on iz Poljske...

¤¤¤

Ma, vi ste poludili. Ne želim više čut ni za Čehe, ni Poljake. Blesi, dođi da ti okinem uši, pa moš u školu. I uzeo nož, kad upala Zastupnikovica, da je gnjavi neki manijak preko telefona, pa bi trebalo ugraditi lovca i...i da šta će mi taj nož. Ma, ništa, Uvažena, samo mu pokušavam pomoći da završi školu i... I šta ste vi ono...aha, lovca! To ću vam ja srediti za sitnu lovu, ugradit ću vam lovca, registriranoga i pouzdanoga. Ajte vi gori, eto mene s lovcem za po ure, a Blesi, ti čekaj tu, pa ćemo te uši kasnije.

¤¤¤

Doveo Duju s puškom kod Zastupnikovice i posjeo ga kraj telefona. Evo ga, Uvažena, lovac, ne bojte se, sve će on to sredit. Ona, da nije mislila na toga lovca. Ma, lovac je lovac. Onda zazvonio telefon. Duje podigao slušalicu: Mulac, evo ti na! - i opičio dva hica u slušalicu.

¤¤¤

Nedugo nakon toga ušao Zastupnik, krvave vilice i uha, da je baš bio pred ulazom i mobitelom nazva ženu, a javio mu se nekakav manijak i kroz slušalicu ga upucao. A bit ćete birali pogrešan broj... Nego, sad kad nemate uho, okinite još jedno, pa ćete moć i u školu ponovno. Političku, recimo, ako treba šta polagat, ako ste zaostali iz Kumrovca. On da koje uši, koji Kumrovec. ...Eto, sve poludilo, govorim vam ja, pa i ovaj moj Dnevnik.

 

N O V I D N E V N I K O Č A J N I K A (17)

 

Jedna je papigica mala sletjela na prozor. Pa još papigica. Cilo jato. Zakonitaaa! Brzo otvori prozor, smrznit će se papige. Ona, da otkad ja to brinem za životinje. A eto, brinem. Otvaraj! Otvorila, a male papigice ušle. Ajte, ajte, ptičice male, uđite – rekao sam – sad ćemo mi vas na toplo. Zakonita da na koje toplo. A u toplu vodu, da se zgriju. Ona, da ništa ne razumi. Ma nemaš ti šta razumit. Ajde, skini hladno perje s papigica, da se ne prehlade, pa lipo s njima u toplu vodu.

¤¤¤

I, mogu vam kazat da je tingulet bio odličan. Zakonita punih usta, da nije žnala da šu papige ovako ukušne. I poslije ručka da ćemo malo prileć, a Zakonita počela kašljat, i da mi baz bader, deg joj je brožla griba, a zad je đabala babagajzgu groznidzu, bidaj u Uvaženoga doblomjer, evo mi obed fibra.

¤¤¤

Ma, stani, od papige ne moš dobit papagajsku groznicu, nego od papagaja, jer da je od papige, onda bi bila papigska ili papiška groznica...ili ovo nisu papige nego papagaji i...I ona, da donezi mi doblomjer, babigu di baderinu!

¤¤¤

I došao u Uvaženoga: Imate li toplomjer? On: imamo, eno ga na zidu. Ma ne taj, nego onaj što mjeri temperaturu. A on, da zar ovaj mjeri vodostaj. Ma onaj za povišenu tempreraturu! A on, da je li, booga ti, pa da bude kao i prošli put kad smo im ga vratili, svi su dobili hemeroide pod pauzuhom. Di to vi mjerite temperaturu? A otraga je najtočnije, tako kažu. Nema, ne dam, evo vam jedino dvije ulaznice za maskenbal, jer ja ne mogu, imam problema sa zatvorom. A da popijete kamilicu? On, da taj mu zatvor može skinuti samo čaj od Nobila Prodanovića.

¤¤¤

I išli na veliki maskenbal, ja i Zakonita u groznici. A hrvatski švedski stol, evo ovoliki, kao od Splita do Zagreba. Na njemu od pršuta do tvornica. Sve se nudi. A iznad natpis: “Žderi, narod plaća!” Ja došao do druga Tomca i pitam: Kako niste umaškarani? A on, da pssst, jesam umaškaran, ja sam Budiša, samo imam masku Tomca. Ali tko je onda pod maskom Budiše? Šjor Budiša, koji ste vi? A on, da ja sam Ivić Pašalić pod maskom Budiše. Onda došao do Račana, a on da nisam ja Račan, nego samo Račan pod krinkom Račana. A Mesić se umaškarao u Muju i Hasu, Anto Đapić u Kandarea, i da nije se on umaškarao za bal, nego sutra ide ponovo pokušat magistrirat, pa traži barba Kandarea, u njega su mu ostali neki papiri i to, samo ne zna pod kojom je on sad maskom...

¤¤¤

I tako se nije znalo tko je pod čijom maskom i obrazinom, ni tko je tko. A još se ne zna, niti će se dugo znati. A Zakonita, da sad joj je jasno zašto nama Korizma traje četrdeset godina umjesto četrdeset dana. Ma Korizma ti je odricanje. A ona, da je, ovi su nas se odavno odrekli.

 

N O V I D N E V N I K O Č A J N K A (18)

 

“Jučer je u pedesetoj godini života, nakon dugog i teškog slušanja obećanja, podlegavši mitu i korupciji, zaposlen Mate Goluždravić - Goljo, nosilac više pari iskidanih rebatinki, te mnogobrojnih mirnodopskih socijalnih kartona. Obitelj zaposlenoga moli se biti pošteđena izraza čestitanja i čašćenja, jer Mate put i marendu plaća sam” - To sam pročitao na Zahodu za zapošljavanje, kad sam iša pitat daju li zlatni sat za jubilarnu desetogodišnjicu. Ne daju.

¤¤¤

A Zakonita, da bilo bi vrime da i mi nešto zaradimo. A dobro, ajmo ća. Ja nataka crna očala, Zakonita mini suknju obukla, maksi mudante svukla, i izašli. Sreli maloga Ivicu, da se vraća s predavanja i žuri na posao. Booga ti, pa onda je drug Račman bija u pravu da ćemo ostvarit ono “S fakulteta na posao”. A Ivica, da je, evo žuri s fakulteta nalivat taracu za sto bivših maraka, kako bi moga studirat, ili točnije, on ide s posla na fakultet, jer da nije nalivanja taraca i kopanja kanala, ne bi moga plaćat školovanje. A Zakonita, da ništa ga nije razumila, ali drago joj je da idemo naprid.

¤¤¤

Onda Zakonita išla malo u park, ja stao na kantun i počeo vikat: “Udijelite političkom slijepcu koji ne vidi državnu pljačku pred nosom! Udijelite slijepcu!” Ajde, ne gledajte na to tako crno - rekao je debeli gospodin i udijelio mi deset lipa. Hvala, debeli gospodine. Ništa, ništa...ali, ti nisi slijepac! Kako nisam? A kako znaš da sam debel? Po njuhu. Ma nemoj! Nisi ti slijepac! A jesam, evo, pitat ćemo ovu gospođu u cvenoj suknji što upavo dolazi. A može...ma čekaj, kako znaš da je u crvenoj suknji i da je gospođa? A nije valjda gospođica, kad ima vjenčani prsten?! On, da kako znam da ima prsten. A po sluhu. A on, da njemu se sve čini da bih ja trebao dobiti šakom po njuhu i sluhu i...

¤¤¤

I došla gospođa, ja ispružio ruke prema njoj, a ona, da stoko jedna, je li mi to uzimaš otiske prsiju. Oprostite, ne vidim, mislio sam da su sa vama djeca i da su im to glave. A debeli gospodin, da nema djece s tako malim glavama. Ona, da je li to oćete reć da su mi male, a?! A jesu li u vaše žene veće, a? Jesu li joj do pupka, kravetini jednoj ludoj! - pa ga stala tući grudobranom po glavi. A kako ja nisam od svađe, otišao sam...i tek kad sam došao doma, vidio da sam zabunom uzeo aktovku debelog gospodina. A unutra ništa od državnog značaja. Dvadesetak deka mortadele, i još neki transkripti i dionice od Prime-Glad, ili tako nešto.

¤¤¤

Onda došla Zakonita, i da zaradila je dvadeset kuna; dok je šetala parkom, jednom gospodinu ispalo, pa ona podigla, pa on platio i zahvalio; pa naletili neki momci i bili bi je silovali, da se ona branila, a ovako su joj se i oni zahvalili i dali nešto kuna. Ma, mi smo uopće jedna zahvalna nacija, samo joj nije jasno zašto govore da nemamo javne kuće, a toliko političke prostitucije se vidi svaki dan, da bi to trebalo zabraniti za luđe od 18 godina i starije od 60. I zar nisu sve te naše bijele kuće vladajuće, javne kuće? Pa nisu valjda privatne, je li!

 

N O V I D N E V N I K O Č A J N I K A (19)

 

Jesu li vam friške ove tuke? – pitam Mandu švercericu na pazaru. A ona, da zar ne vidim da su žive i čine tuj, tuj, tuj, pa kako ne bi bile friške. A oči su im malo blijede, pa škrge i to, pa da nisu to one japanske iz leda? Ma, koje japanske, koji led, jesi li ti lud ili si iz SDPSLS-a?

¤¤¤

Ma, samo oću znat di su ulovljene, u dubini ili u zagađenome moru, kraj kanalizacije? Ma nisu ulovljene nego ugojene i...i ljudiii, jeste li ga čuli, pita jesu li žive tuke friške. A dobro, ne morate odma galamit. A ona, da nemoj ti mene tu provocirat, jer ću se javit mužu Mati, paš vidit. Ma, dobro, ništa, bog i... I onda je počela vikat: Ostavi tuku, lupežuuu! A koju tuku, vidite da sama ide za mnom. Normalno da ide, kad si joj veza nogu za tvoju nogu.

¤¤¤

I trčim ja, trči tuka, trči Mande prodavačica, a trči i Jozo pandurija. I bilo bi svašta da na jednom kantunu Zakonita nije vadila vruće kestenje iz vatre, dok je Blesi s druge strane bačve zagovarao republikanca Marunićija, koji ih je pekao; pa je Mande naletjela na Zakonitu, a Jozo pandurija na Mandu. Ja produžio. A Zakonita s poda, da asti, živa sam se ispekla, a sad još i ova tuka pala na mene. A tuka Mande, da tuko jedna, kome ti tuko. A Zakonita, da saš ti vidit svoga tukca, i ubacila joj kestenje u mudante, pa je Mande počela zavijat poput Bika Koji Sjedi Na Žeravi: Ajmeee, moja prostotaaa! – i vadila kestenje iz svojih mudanata i u panici ih ubacivala Jozi panduriji u njegove mudante, koji je počeo zavijati da ajmeee, moj službeni organ. A Marunići je pokušao vaditi kestenje čas iz Mandinih mudanata, čas iz Jozinih pandurijinih, a Jozo na njega da ostavi, ajajaaaahahaaa šta pečeeee!

¤¤¤

Onda se Mate mesar, Mandin muž, odjednom stvorio kraj mene, ka stečaj iz vedra neba, i da tiš moje tuke krast - zamahnuo sikiricom, a ja da hahaha, Mate, pogledaj tamo prema onom kombiju, hehehe, ovo je...maši, maši prema kombiju. A Mate, da hehehe, je li moguće, hehehe, je li moguće da je ovo skrivena kamera. Je, Mate, hehehe! Onda Mate mahao i da ide upoznat ekipu, hehehe, pa došao do kombija, a ja: Mateee, ne! Pusti ekipu! Ali on otvorio stražnja vrata kombija, a iznutra Duje počeja vikat, da Mate manijače, šta to radiš, ćiribimbiš okolo, je li. I dok je Mate još uvijek mahao, Duje je navukao Cvitine mudante, a Cvita, koja je najprije blenula u Matu iz kombija, navukla Dujine. Onda je Mate rekao da očito je pogriješio kombi, pa je otvorio vrata drugoga kombija, a u njemu cijeli SIS, pa otvorio treći kombi, a tamo HIS, pa u četvrtome Miroslav i Vonta Hop. Pa išao od jednog do drugog kombija i mahao i osmjehivao se, pa nastao opći kaos, jer se nije znalo od pustih skrivenih kamera, tko koga snima, a tko koga montira.

¤¤¤

I dok su Matu uvodili u crnu maricu od Ivice, ja pokupio tuku i odnio je doma. Uto stigla i Zakonita s kestenjem, da jedva se riješila one tuke Mande, i da jesi li vidija kako je jadan Mate šenija, viri po kombijima zaljubljene parove. A tko bi reka da je seksualni manijak. Je, nikad ne znaš. Danas gledaš čovika u Saboru i govori skroz normalno, a sutra shvatiš da on zapravo opći s narodom.

 

N O V I D N E V N I K O Č A J N I K A (20)

Jubilarni. Čestitajte mi! Hvala, hvala, draga ruljo.

 

Ovo je prilično mekano, Zakonita, ali nije baš teletina, prije bi se reklo - plastika. A ona, da kad ih je kupila, prije dvadeset godina, rekli su da su to cipele od prave teleće kože, a to što su se rastopile u tavi na pravom domaćem motornom ulju, dolje iz Matina kombija, ona nije kriva. Da vidimo ...mhmhm...nije ni ta plaštika tako loša...malo še lijepi ža žubalo, ali šve u švemu... I požderali oba postola, a špigete spremili u frižider za juhu. Onda Zakonita, da joj je mušnina, pa joj nije jašno...ma vidi šta še lijepi, ižvadit še žubalo da može govorit, taaako... I da joj nije jafno kako fu fartizanen banditen žderali fipele i fizme, ono onda po fumama i gorama, pa im nije bilo nifta. I nagnula se, i počela nešto trabunjati o povraćanju otete imovine.

¤¤¤

A ja izjurio malo na friški smog. Kad ufff, kako me je promutilo. Pa di će nego usred grada. Ajmeee, ovo mi je naškodio postol. A ko mi je kriv kad sam i đon poždera! Astiii! A u cilom gradu ne moš nać javni zahod. Prije bi doša do neke javne ličnosti nego javnog zahoda, iako su zahodi korisniji.

¤¤¤

Nnntiii... Uletio u nekakav dućan. Prodavačica, da izvolite. A treba mi...ufff... treba mi... Ona, da ne moram se sramiti i tako stiskati noge i presavijati se, zna ona što mi treba: evo ovo smeđe odijelo baš vam krasno pristaje uz podočnjake. Ma, di vam je... A eno tamo, samo izvolite. A koji je za muške? Ona, da svejedno, hahahaaa. Je, li. Ma, vidi što smo liberalni!

¤¤¤

I uletio unutra. A vrata, gospođo? Di su vrata? Ona, da što će mi vrata, eto zavjesa, samo je povučem, i što bi vam bilo da vas netko i vidi. A kad ne mogu dok me gledaju. I brzo potegao zavjesu, spustio gaće i - ufff, koje olakšanjeee!

¤¤¤

A di je papir, gospođo? Ona, da lako ćemo za papir, ona će mi zamotati kad budem gotov. A ludoga dućana i još luđega zahoda u njemu, ovdje ti zamotaju kad završiš. Ali...nema vodokotlića...nema ni školjke! Kako ću sada pustit vodu? Aaa, bit će ti zato zamotaju, jer nemaju vodokotlić.

¤¤¤

I izašao, a prodavačica, da je li mi dobro. A sad je, ali... A ona, da zamotat će mi. Ma, ne trebate mi zamotavat, nismo u slastičarni...zadržite slobodno.

¤¤¤

Onda jedna gospođa ušla tamo di sam bio, arlauknula i da pa ovo se počelo srat na sve strane! A šta se bunite?! Kad vas oni s visoka fekaliziraju na vrh glave, onda mučite. A prodavačica, da o čemu se radi, i išla tamo iza zavjese. AJMEEE! Izderala se na mene, da kako me nije sram. A ja na nju, da kako njih nije sram, prijavit ću ih inspekciji, nemaju papira, ni vodokotlića, ni školjke...mogli ste barem čučavac nabavit, a ne mušterijama zamotavat za doma...i ne piše se KABINA nego ZAHOD. I izjurio vanka. A ona stala vikat za mnom, da lupežuuu, vrati kaki odijelo. Koje odijelo? Koje kaki? Čiji kaki?...

 

Robert Marić