Biluška o piscu

Ne sićan se ja baš koje je to godine bilo, ali je sigur bilo licen na Svetog Jozu Kupimišinara. Undan je udarijo kijamet i pušavica, da nisi moga oka otvorit; ako ne bi začepijo budžu na bravi, po noći ti vitar utra u kuću smet sniga. Bi će se i nebo pobunilo. Pa su ga na kršćenje odnili tek četvrti dan i slagali doli da je se rodijo kō jučer; ko bi od pusta baleka reka da je ditetu četeri dana a da nije kršćeno. Da je tako, ne daj Bože, umrlo, morali bi ga zakopat uza zid greblja. S vanjske strane. Kršćen je u kočerinskoj crkvi, onoj staroj, a ne u ovoj novoj na kojoj se Sveti Vrano do neba protega.
Završijo je nekakve škole i radi na privrimenon radu u Zagrebu.
Štanpalo mu jedan pismar, na korican piše: „Xxxx xxxxxxx". Ovo mu je treća knjiga, a drugu još nije zgotovijo. A i kako bi kad se zove „Ričnik xxxxxxxxx xxxxxxxxx“; počejo prija stotinjak godina, pa nikako prikrajčit. Poumriše mu kazivači, a oni koji su još na životu, biže od njega ko četnici od gange. Nekad se voden klelo: „Dabogdan ti kukviža u somić dolepršala!“; kašnje: „Dabogdan ti dica slabo učila“, a danas: „Dabogdan ti Antiša s ričnikon na vrata banijo!“

Napisa je još sijaset pìjesmica i priča, ali su mu se razasule. Po novinan. Pisa je ponešto i o gangi; ne mere je pivat – grlo mu zagorilo – ali je, dženabet, razumi.