Kralja Tomislava za precidnika!

Ima ljudi koji umru malo prija vrimena. Kliznu koji sat ili dan prija nego nego što jin se ostvari, kako no u knjigan piše, životni san. Pa se drugi okoriste tizin njijovin snom.
Jadni Donald Peters jednog je jutra napunijo sedandeset i devet godina i kupijo, ne jednu, nego dvi lutrije. Igra je puni šeset godina, ali nikad ništa. Zna je čovik reć, ako mi ikad išta izigra, kupi ći matrijal, platit zidara i skanatorit zavod u našemu mistu. Pa zašto baš to, čude se ljudi. Pa eto nek se cilo selo olakšava nad mojon srićon, reka je Doni.
Ali negdi oko užinā nešto ti Donalda ujti oko srca, malo on zakolùta očiman i sruši se u kujini. Ode tamo oklen se još niko nije vratijo. Prošlo desetak dana, kad li se njegova ucviljena žena siti da je Donald, prid što će otputovat, kupijo lutrije. Nađe ti ji ona u ladici i ode tamo na šaltere, di joj rekoše: „Čestitamo, gospođo, dobili ste deset melijuna dolera!” Zamalo da i Donald na nom svitu ne postane udovac, tako je to na nju dilovalo. Jedvo od sriće kutarisala.
Eto zato ja u vin godinana više ne igran lutriju. Da umren prija nego što san sazna da san dobijo i da se Bazinuša plemi, koči i udara modu na mojoj grebenoj srići.
Kad bi moga ujtit vezu s ovon Donaldovon udovicon, pita bi je, je li izgradila onu ćenipu o kojoj je njezin nikad prižaljeni čovik divanijo. Muslemani tomu kažu vakup.
Lako za Donalda, sve je to prirodno i po zakonu. Ali sa š vidit!
Mel Carnahan se jopet kandidijerao za senatora, pa ga metnilo na listu i na glasačke listiće. I zadnji je put čovik izabran, volijo ga svit, dobijo priko šeset posto. U te mire, šta li mu je bilo, on umre. E sad ćete vi reć, da su metnili drugoga. Ma rogac! Jesi li na listi – jesi! Pa šta undan što si umro, ne ćemo mi sad dva dni prid glasanje štanpat ponovo melijone listića – bit ćeš ga ti nami biran bijo živ ili mrtav. Merika je to, pajdo! I narod izabere Mela s priko devedeset posto. Sažalijo se svit nad mrtvin čovikon, pa mu dali više nego ikad. I šta š sad s ton demonkracijon, pita se merička vlast. Ne š posadit mrtva čovika u senatorsku stolicu. Undan je sud, kako mi rečemo probudijo mrtvine, a učeni tomu kažu ostavinska rasprava. Pa je sud reka: je li nesuđeni senator umro – jê, je li njegova žena jedini zakoniti naslidnik – jê. E pa ona će u Senat! Tako su Merikanci izabrali senatora, a dobili senatoricu.
Ja san osandesete bijo sigur da će se i kod nas trevit ovako ko u Merici. Kad je Titu đava odnijo, bilo je ko da ga i nije odnijo. Na sve se strane telalilo: „I potle Tite s Titon!” Na teveju, na radijonu, u školi, u preduzeću, u crk … a nije brte u crkvi – svakudare ti je bilo da potle Tite ne mere brez Tite. I učiteljica pita dite, šta je bilo potle kako je Tito priša Neretvu, biva koja je undan ovenziva bila. A dite, ni te ni ve, skreše: „I potle Neretve Tito!” Ajde mu ti ne dadni peticu. Moreš odman birat oš li u Foču ili u Zenicu. Ja san mislijo da će ga jopet izabrat za precidnika svega i svačega. Ali, eto, nisu.
Eno i Rvati su ulišli u toji Nato, pa side za stolon do Merikanaca. I ja nešto venđiran, zašto i Rvati, kad su mogli Merikanci, ne bi izabrali mrtva čovika, kad od ovo sve manje živi nemaš nijednog da valja. Evo ti Boga upri prston u koliko – toliko pametna i poštena. Nema – svi pomrli. Najbolje bi bilo izabrat kralja Tomislava za precidnika. Je on umro koju iljadicu godina prija, ali ne mereš reć da je mrtviji od Mela Carnahana niti da je Mel od njega življi. Ma bolan oko Tomislava su se svi znali usrat u gaće kad bi čuli: „Iđe Toma s vojskon!”
Svi bi se Rvati mogli strkat na Duvanjsko polje na zbor birača. Ne boj se da će toliki svit izgazat šenicu, kokuruz i kompire – ima meraje i ledine kolko oš, nijedna se njiva ne radi. Undan bi tri dana birali precidnika. Svaka šuša zna da bi Tomislav pridobijo, a Šćepan Mali bi dobijo tri glasa. Ni punica ga ne bi zaokružila.
Samo pitanje je bi li se Tomislav tijo toga poduzet. Kad vidi s kakvin bi izrodon ima posla. A more bit bi se i boja da ga ne pošalju u Ag. Da ga ne bi tužilo za zajednički zločinački podvat. Protiv Bugara.
A jopet nikad ne znaš i šta bi na to Nato reka.
A što se tiče demonkracije, ja san čita u Bibliji – a to je najstarija knjiga na svitu – da je prve slobodne demokracke i višestranačke izbore uvejo Puncije Pilat. Oni što je zaluta u Virovanje, ko Šanturović u Zagreb. Moglo je glasat i staro i mlado, i muško i žensko, i sakato i kljasto, i gluvo i ćoravo, i pametno i benasto. I izabrali su Barabu.

Meščini da ćemo i mi jopet izabrat Barabu.

Ma šta barabu – barabusinu!