Curinstvo, ogovaranja i prošnja

zenitbeni_obicaji_u_Imotskoj_krajini_IU obitelji di bi bile više ženske dice, onda bi se divojčice od 14 do 15. godine davalo u najam u bogatijih ljudi. Često bi baš te divojčice svojom mizernom plaćom pomagale svojim roditeljima za podržat mlađu braću i sestre. Neke su od tih divojaka u najmu stekle i sriću, to jest udale se i udomile. Siromašnije divojke bi se teže udavale jerbo bi roditelji svojim sinovima tražili ćeri imućniji roditelja. Bitno se je bilo oženit iz bogatije kuće, pa makar divojka bila i slabijeg vanjskog izgleda ili moguće i defektna. Veliki broj roditelja je sugerirao i određivao koja će im biti nevista, a najviše se to očitovalo kod sinova jedinaca, ili obrnuto kod divojke dotarice.
Sinovi i ćeri siromašniji roditelja mogli su se ženiti ili udavati po svojoj volji najčešće. Sto se tiče udaje ili ženidbe za jedinka ili jedinice (dotarice), roditelji i rodbina bi unaprid određivali divojku ili momka. Ako bi pak mladi tili ostat pri svojoj volji, onda su stariji činili sve da se ta veza razvrgne. O curi bi se pričalo daje ovaka ili onaka, daje siromašna, da nema ni luga na kaminu, da ima puno braće i da će uvik biti gladna ili gladan, da se u toj kući Boga ne moli, da se puno beštima, da ukućani nisu steklaci, da se ritko vide u crkvi, da joj je (ili mu je) mater zločesta, a i ćaća isto tako još suviše da je pijanac, igrač, da nema ni košulje na sebi . . .
Nagovaralo se mlade da poslušaju savjet starijega. U tim nagovorima čulo se daje isti ili ista iz dobre kuće, iz dobre obitelji, da imaju dobro stanje, da su radišni, vridni, skućni, da neće morat nosit vodu i sić drva, da imaju svoju živinu, svoje krave i konje, kola i plug, da uvijek zakolju gudina prid Božić i mnogo bravenja, da imaju vina cilu godinu, kruva od žita do žita, krumpira, da je mater u kući tkalja, ćaća majstor taki da mu i rukam zna zmiji oko navest, da su zendili, dobrostojeći . . .
Ako pak sve to ne bi odvratilo divojku ili momka od nakane da se uda za i kog ju je volja onda bi se našle osobe koje bi posredovale. Te bi osobe pošle roditeljima i valile mladu.
Ako je momak dolazio na silo i volio divojku onda bi ta divojka ostala najčešće neudana ili bi se udala za udovca ili kakvoga staroga momka. Našla bi se rđava duša koja bi kudila divojku, a bolje je kaže narod razoriti crkvu nego skuditi divojku. Govorilo bi se za take koje bi okudili da će jin biti vraćeno jer i oni imaju dicu. Tako nije bilo taško samo curi, nego i roditeljin koji bi bivali zbog ovoga utučeni U MEDOVU DOCU i DOBRINČIMA nikada se mlađa sestra nije udavala priko starije niti se mladi brat ženijo priko starijega. To je tako bilo i nikada stoga nije bilo ljubomore medu sestrama ili braćom. Što se tiče braka, ritko kada je čovik ostavio ženu ili žena čovika pa sami živili.

 M. Granić