Marko i vila Mila

Bilo je to još u vrime antikrista. U Ričicama je živijo neki Marko, a ima je još mlađe braće i sestara. Bijo je lip ko jabuka. Jaki, visok -moga je bacit kamen s ramena dvadeset koraka -samo malo gluv, pa su ga zato zvali –nesritni Marko. Kako je bijo nagluv, stalno je nosijo glavu nagetu na jednu stranu, pa mu je bilo teško naći curu u Ričicama.
Kad su mu umrli mater i ćaća, Marko se mora...

O višticama i morama

Jedne pokladne večeri, sideć oko ognjišta uz bukaru vina i ljudikanje, muž spazi da se nešto čudno događa. Majka mu je sidila s jedne strane ognjišta, a žena s druge s diteton u naručju. Igrale su se s divojčicon i zabavljale je. Odjednon baka reče :
'' Pr'ni babi ! '' i djevojčica priko vatre, ko leptir, pr'ne i odleti baki.
Žena ustane iz kreveta, uzjaši na melu i izgovori magične riči : '' Ni...

Riđe koze

Litno doba. Božja pripeka nije dozvoljavala dulji boravak na suncu koje prži sve zemnike. Zrak je bio težak i jedva se disalo. Gago Depića se umorno vuka za svojin stadon ovaca i koza. Znoj mu je kapa s čela, nije ima snage ni držat dugački kamiš svoje zemljane lule među zubiman.
Ovce su plandovale i nisu više pasle, dok  su se koze razletile okolo. Bojeć se da ne uđu u tuđu ogradu i naprave...

Priča o vukodlaku

Jedne večeri mlađarija se sastala u Mandića kući u Jarčenjaku. Razgovaralo se o svačemu pa i o tome ko je strašljiv. Jedna divojka je uporno tvrdila da je neustrašiva i da sama u po noći smi otić na groblje. Svi ostali su tvrdili da ne smi i pala je oklada. Jedan mladić joj je reka, ako ona to uradi, da će se s njome oženit. Dat će joj svoj nož koji triba, ko dokaz da je bila u groblju, zabost na...

Kako su Redžepa nosale vile

Antu Mršića Redžepa su vile nosale. Bijo je najlipši momak u selu. Svako nekoliko njega bi jednostavno nestalo na dan, dva i niko nije zna di je iša. Opet bi se vratijo u selo, uvik je se vraća. Kaziva je da je iša s vilaman priko Crvenog jezera. Konopi bi bili s jedne strane na drugu i oni bi plesali kolo nasrid jezera. I tako su priplesali sva jezera u nas. Dugo je živijo, al se nikad nije tijo...

Rimčeva vila

Jedno vrime u Rimaca je stala vila. Narod je je zva Rimčevon vilon, al niko nije zna kako je došla u nji. Nikad nije tila ništa ist, čingod su je nutkali njojzi nije valjalo. Jednon je Rimčeva  žena Zora pekla kruv ispod sača i iza sača je ostalo malo lugava kruva. Kad je Zora digla sač, vila je to vidila, zaletila se i uzela izgorene okrajke i brže – bolje ji pojila. Sutradan je stari Rimac...

Čobanica Mila

Oko pedeseti godina, nije to ni davno bilo, u Mašića je bila jedna čobanica. Zvala se Mila, imala je oko dva'est godina i bila je lipa ko san. Svaki dan kad je vodila ovce na pašu, sastajala je se s vilaman, al joj niko nije virova. Koliko god bi joj mater dala vune da oprede ili oplete bičvu, dvi, ona bi se uvik vratila urađena posla. Vile bi je po vas dan zvale, a ona bi jin se ozivala. Kad bi...

Kako je Ivan pomoga vilu

Pokojni Ivan Mašić s Gornji Poda je iša na silo iz gornji Mašića u donje. Kad je se vraća kući jedne večeri, ujtilo ga veliko nevrime. Negdi na po puta čujo je ženski plač. Uza se nije ima nikakvog svitla, samo kišobran. Pokraj puta u drači vidijo je žensko di plače. Pita je je ko je, čija je, a ona je samo vikala: ''Pomozi, pomozi…''  i kad je sivnilo vidijo je da su joj se duge srebrene kose...

Jama golubinka

To ti je bilo oko 1915. u Gornjen Prološcu u brdu. Moj pokojni ćaća Ante, Križan, Milan i morebit Paško ( za nj nisan sigurna ) išli su kresat grm za ovce - rašeljke, grma, rasta…
Kresali su u ogradi Gudeljači i kad je bilo oko podne išli su kući po ručak u selo.
Put ji je vodijo kod jame Golubinke. Za tu jamu se govorilo da se kroza nju more doć do pokojneg Jozike Mandića kuće, sve kroz brdo...

Jezerske vile

Pradid Ivan Perčinota ti je vidijo vilu. On je bijo jedinak i po undašnjin običajima mora je nosit perčin i rećinu. Jedanput je iša u Imocki i na Plavon jezeru kod Bagini stina vidijo je tri cure di pivaju. Pomalo in je se primica da ga one ne opaze. Dok je on doša, one su pozaspale i pokrile se ponjavon. Počeo je skidat kumparan da će ga bacit po njiman, tijo i' je ganjat. Uto se jedna ko...

Kako je Marko vata vile

Moj rodijak Marko Kraljević, Bog mu da pokoj, sa svojiman je sta naviše u brdu, a u polje su išli priko Kraljevića kuća. Jednon je čuo da neko piva, lipi ženski glasovi. Bivale bi Isuse veselo, ko nijedne iz njegova sela. On bi iša za njiman na konju, letijo bi, al nikad ji nije uvatijo. I pisma i cure  bi nestajale u Galjipovcu. A svi znaju da vile imaju lipe glasove i ako one to neće, nikad ji...

Priča o zekanu

Dok smo živili u Gornjemu Prološcu imali smo konja Zekana, sivo bilog, ma bio lip Bože!
Ima je dvi dugačke, spletene grive ko nijedan konj u selu, bile su toliko duge da su se vukle po zemlji,  i vidilo se da ji nije plelo ljudsko čeljade, to su vile plele. Njega su moji strici svaki dan jutri vodili na ispašu na Jukića ledinu i kad bi popodne došli po nj da ga vrate kući, njega ne bi bilo. Oni bi...