Nediljica sveta

Nediljica svetica,
Subota joj sestrica.
Svaki danak braća rade,
U nedilju Boga hvale.

Jer nedilja blagdan biše,
Svetu misu svak slušaše.
Tužan grišnik ne tijaše,
On se ohol otimaše.

Kad se sveta misa reče,
Jadan grišnik mrtav kleče.
Iznenada smrt ga snađe,
Iz tila mu duh izađe.

Duša ode pod nebesa
I zavapi iza glasa:
«Stvoritelju od nebesa,
Pruži svoju svetu ruku,
Skini s mene ovu muku!»

A duh sveti odgovara:
«Dušo grišna, ma ti nisi spravna,
za te rajska vratata nisu stalna.
Ti si paka zadobila
I u ognju izgorila.

Di je tvoja ola glava,
Što je uvik uzgor stala?
Di su tvoje oči bistre,
Što po svitu uvik vitre?

Di su tvoje ruke bile?
Trgovinu trgovale,
I tuđe su privaćale,
Ali nisu povraćale!»

Otrže se tanka dlaka,
Pade duša u dno pakla.
Za u vike vika. Amen.